Бесмртна песма Мике Антића

Ако ти јаве: умро сам, не веруј то не умем.
На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто као лепршав траг.
И зато: не буди тужан.
Толико ми је стало да останем у теби будаласт и чудно драг.

Ноћу, кад гледаш у небо, и ти намигни мени.
Нека то буде тајна.
Упркос данима сивим кад видиш неку комету да небо зарумени,
упамти: то ја још увек шашав летим, и живим."

 

Израдом паноа у холу школе чланови новинарске секције потврдили су да и после тридесет година Мирослав Антић још увек живи.